Зашто уписати дете у музичку школу
Из угла психолога: Зашто уписати дете у музичку школу
Ако посматрамо најранији развој, можемо да приметимо да чак и бебе и деца најмлађег узраста реагују на музику - покрећу се и играју. Основа лежи у понављању ритма који подстиче развој говора и меморије. Дечије песмице често могу и да насмеју бебу и умирују их.
Деца предшколског узраста воле да певају, највише песме у којима се понављају стихови и мелодија, а ритам је једноставан. Свиђају им се песме у којима се помињу ствари блиске њиховом искуству – животиње, играчке, разне игре и људи из окружења. Креативне музичке игре детету пружају начин да истражи фантазије и прошири своју машту кроз игру и игре улога. Такве игре развијају моторику, дикцију, гласовни апарат и слух. Такође, за повучену децу са проблемом остваривања социјалног контакта, музичка активност може да се користи као вид терапије.
Деца школског узраста почињу да дефинишу свој музички укус и кроз њега почињу да се изражавају, у овом периоду могуће је да деца сама изразе интересовање за музичко образовање. Тада су деца и најспремнија за усвајање музичког образовања јер овај период представља период највећих потенцијала и развојних могућности.
Тинејџери пак, музику користе како би стварали пријатељства и као начин дистанцирања од родитеља и млађе деце. Честа су дружења вршњака ради заједничког слушања музике, а у овом периоду се највише развија интересовање да науче да свирају инструмент или буду у неком бенду.
Препознавши значај и свеприсутност музике у животу човека, истраживања о бенефитима музчког образовања су многобројна.
Резултати истраживања указују на то да, без обзира на наследне предиспозиције и таленат детета, сва деца која су прошла одређени музички трениниг су након програма имала другачију мождану активацију у односу на вршњаке који нису похађали тренинг. Будући да се структуре у нашем мозгу мењају под утицајем искуства, активно бављење музиком доприноси можданој реорганизацији стварајући функционалне промене у мозгу. То би значило да дете које учествује у одређеним музичким активностима, шири репертоар начина на које обрађује информације, стиче знања и развија вештине које не морају бити директно повезане са музиком. Разлог томе лежи у чињеници да су исте мождане структуре задужене за обрађивање различитих информацијa. Па тако активно бављење музиком може допринети развоју можданих регија које се такође активирају приликом учења српског језика, математике, или неког другог школског предмета. Укључивањем у музичке групе (хор, оркестар) развија се тимски дух, осећај припадности, посвећености, одговорности, међусобна подршка.
Музичари су вешти у извођењу комплексних физичких и менталних операција као што је симултано превођење визуелног музичког симбола (нота) у сложене моторне покрете прстију, меморисање дугачких музичких секвенци и опажање тоновa.
Истраживања указују да музичко образовање поспешује говорни развој као и памћење вербалног материјала, а потврђен је и већи пораст опште интелигенције код деце која су похађала часове у музичким школа у односу на децу која нису. Ова деца показују и боља академска постигнућа у каснијем периоду живота.
Напоменућемо и бенефите везане за социјални и лични развој особе. Свирање интрумента може да допринесе осећају постигнућа, већем самопоуздању, развијању толеранције на фрустрацију, развијању самодисциплине и слободном изражавању. Препознавање емоција у музичким делима повезано је са развојем емоционалне интелигенције.
Како видимо, не постоји лоша страна интеракције детета са музиком кроз било коју активност. У могућности смо да уживамо у музици од најранијих дана и то би требало искористити. Иако вероватно пуко слушање класичне музике неће повећати нашу интелигенцију, свакако нам може пружити задовољство и уживање. Од самог слушања умирујућих звукова и ритмичких хармонија, до развијања језичких и социјалних вештина свирајући инструменте, музика засигурно обогаћује живот наше деце и људи око њих.
Олга Тодоровић,
психолог
Литература:
1. AS Chan, YC Ho, MC Cheung (1998). Music training improves verbal memory, Nature 396, 1998 - nature.com
2. Gaser, Christian & Schlaug, Gottfried. (2003). Brain Structures Differ between Musicians and Non-Musicians. The Journal of Neuroscience. 23. 9240-9245. 10.1523/JNEUROSCI.23-27-09240.2003.
3. Hallam, S. (2010). The power of music: Its impact on the intellectual, social and personal development of children and young people. International Journal of Music Education, Vol 28, Issue 3, 269-289
4. Schellenberg, E. G. (2006). Long-term positive associations between music lessons and IQ. Journal of Educational Psychology, 98(2), 457–468. https://doi.org/10.1037/0022-0663.98.2.457
